HAKERI ŠIROM SVETA U MEDIJIMA I POP KULTURI PREDSTAVLJENI SU KAO „LOŠI MOMCI“.
NEGATIVNA KONOTACIJA KOJA SE VEZUJE ZA OVU PROFESIJU JAVNOST PRIMORAVA DA IH „ETIKETIRA“ KAO SAJBER KRIMINALCE KOJI POKUŠAVAJU DA UNIŠTE SISTEME, UKRADU PODATKE I UZMU SVE ŠTO IM NAĐE NA PUTU.
Hakeri Kao Heroji
Kad vam netko kaže riječ “haker” teško je ne zamisliti hakera kakvi se često pokazuju u filmovima. Čudni likovi s kapuljačama u mračnim sobama koji tipkaju po računalu i rade ilegalne stvari. Iako je to često daleko od istine, hakere se prikazuje kao kriminalce koji krše zakon, kradu podatke i slično.
Ima na svijetu puno takvih (ili onih koji to pokušavaju biti), ali “hakiranje” u početku nije bila riječ koja nosi loše konotacije. Hakeri su bili ljudi koji su rješavali probleme. Danas se hakeri mogu podijeliti u dvije skupine – back hat hakere (oni koji krše zakone) i white hat hakere o kojima ćemo mi danas pisati.
Dotične osobe, white hat hakeri, odnosno etički hakeri često rade za dobrobit ljudi ili kompanija. Pa se često postavlja pitanje – da li je to legalno što rade i kako uspijevaju biti na “dobroj strani” zakona?
Što je “etičko hakiranje”?
Etički haker je stručnjak za informacionu bezbednost koji sistematski pokušava da prodre u računarski sistem, mrežu, aplikaciju ili drugi računarski resurs u ime svojih vlasnika i uz njihovu dozvolu, kako bi pronašao ranjivosti koje bi zlonamerni haker mogao potencijalno da iskoristi.
Svrha etičkog hakovanja je procena bezbednosti i identifikacija ranjivosti u sistemima, mrežama ili sistemskoj infrastrukturi. To uključuje pronalaženje i pokušaj eksploatacije svih ranjivosti kako bi se utvrdilo da li su neovlašćen pristup ili druge zlonamerne aktivnosti moguće.
Etički hakeri koriste svoje veštine i iste metode i tehnike za testiranje IT bezbednosti organizacija kao i njihovi suparnici, ali umesto da iskoriste bilo kakve ranjivosti koje nalaze u sistemu za ličnu dobit, etički hakeri ih dokumentuju i daju savete i predloge kako ih sanirati tako da poslovne organizacije mogu da jačaju svoju bezbednost.
Hakerska etika se temelji na razmeni stručnog znanja i kreiranju slobodnog softvera radi lakšeg pristupa informacijama. Etički hakeri se bore protiv virtualnih kriminalaca i otkrivaju greške kako bi uklonili bezbednosne nedostatke sistema.
Etički hakeri ne samo da pomažu u otkrivanju nedostataka u sistemima, već pomažu i u njihovom oporavku, pre nego što kriminalci dobiju priliku za eksploataciju. Oni su suštinski deo sajber-bezbednosnog ekosistema i često mogu da detektuju ozbiljne i do tada nepoznate ranjivosti sistema bolje od bilo kog bezbednosnog rešenja.
Kao rezultat uspeha koji su etički hakeri postigli prilikom otkrivanja kritičnih ranjivosti sistema, u prošloj godini je u Evropi za čak 26% povećan broj pokretanja programa tzv. „bug-bounty“-a, koji razvija bezbednosnu odbranu sistema u saradnji sa hakerima.
Šta čini etičkog hakera „dobrim“?
Zajednička nit etičkim hakera je jednostavna: oni uživaju u intelektualnom izazovu i kreativnom prevazilaženja ograničenja. Hakeri su ljudi koji poseduju specijalizovani skup znanja, veština i etike. Svima je zajedničko da dele radoznalost za učenjem i istraživanjem interneta, a u mnogim slučajevima imaju veštinu i znanje za identifikovanje potencijalnih mana i ranjivosti unutar sistema. Ovi hakeri dele informacije međusobno i, uprkos popularnom ubeđenju da su „samotnjaci“, često rade zajedno sa ciljem da pomažu jedni drugima.
Ovo je daleko od zastarele i prevaziđene negativne slike koju često viđamo u medijima. Prema nedavno sprovedenom istraživanju, mnogi u sektoru bezbednosti veruju da, negativan imidž koji mediji često vezuju za hakersku zajednicu, treba promeniti. Istraživanje stručnjaka za sajber bezbednost u Velikoj Britaniji otkrilo je da čak 70% ispitanika smatra da Cambridge rečnik treba da ažurira svoju definiciju hakera, tako da reč “ilegalno” ne stoji u definiciji ovog pojma, kao što je to sada bio slučaj.
Hakerima su potrebne razvijene veštine kodiranja kako bi razumeli kako tehnologija funkcioniše, ali to znanje nije dovoljno. Bez urođene radoznalosti da stalno uči i usavršava se, haker neće daleko stići. Međutim, kada se ovo znanje i radoznalost povežu, hakeri brzo postaju sila na koju može da se računa kada je o zaštiti poslovnih sistema i poverljivih informacija reč. Etički hakeri iznova i iznova potvrđuju da uvek postoji više od jednog načina da se nešto uradi, ali i da inicijalni pokušaji stvaranja čvrstih sistema otpornih na rizike i pretnje – često ne uspevaju. Hakovanje je postalo toliko važno u savremenom svetu, da neki fakulteti i univerziteti sada nude i kurseve koji su specijalizovani za podučavanje hakera. Međutim, prema rezultatima tzv. Hacker izveštaja iz 2018. godine, većina hakera (58%) je još uvek samouka, uprkos tome što je čak 50% njih proučavalo informacione tehnologije na postdiplomskom ili diplomskom nivou, a njih 26,4% u srednjoj školi ili ranije. Danas, samo pet odsto hakera dobija potrebno znanje u učionici. Većina njih stečena znanja usavršava van iste.
Trenutna zajednica hakera je takođe mlada. Više od 90% hakera je mlađe od 35 godina, od čega preko 50% njih ima manje od 25 godina. Međutim, ovo se može smatrati i vrstom prednosti, jer mladi hakeri žele više znanja. Oni žele da uče jedni od drugih i pronađu kreativna rešenja za rešavanje složenih problema.
Projeye başladığımdan beri blog sürekli gelişti ve kendine sadık bir takipçi topluluğu oluşturdu. Siz de bloguma göz atarak tutku duyduğum konular hakkında bilgi alın ve ilginizi çekebilecek konuları keşfedin.